Rastanak

(Mojoj dragoj T. V. za utehu)

Raj. Uživanje. Sve lepote ovog života stale su u proteklih mesec dana. I sada – kraj.

Zapravo, nije kraj. Više je nešto nalik prekidu. Pauza. Blaže zvuči. Samo je neizvesno koliko će ta pauza trajati. Mesec, tri, deset. Ili više od godinu dana. Uh! Treba samo imati strpljenja.

Koliko je strpljenja potrebno? Mnogo. Pitaš – Kako? Uz mnogo ljubavi i sećanja na sve lepe trenutke. Vratiće se to ponovo, veruj da će se vratiti.

Da li je teško? Neću te lagati – jeste, i to mnogo. Biće trenutaka kada će ti nedostajati, kada ćeš želeti da ga zagrliš snažno, poljubiš, samo držiš za ruku, a to neće biti moguće. To su trenuci u kojima ćeš biti na ivici suza. A onda počinje borba sa sobom. Znaš da je glupo plakati, ne možeš ništa da učiniš i plakanje ti neće pomoći. Pustićeš ipak koju suzu, pa sebi reći: „Brzo će proći sve ovo“, osmehnuti se i nastaviti da maštaš o vremenu koje ćete provoditi ponovo zajedno.

Vreme će prolaziti i ti ćeš se polako navikavati na okolnosti. Misli će ti biti bistrije, neke stvari ćeš početi da razumeš. Oboje će vas nositi svakodnevica, samo u različitim delovima sveta. Tebe će lediti kasni jesenji vetrovi a njega će grejati sunce. Čak ćete imati i raskorak u vremenu od cela dva sata. Ali ono što će ostati isto su sećanja.

Vreme je naš najveći prijatelj. Pomaže nam da jasnije sagledamo stvari, da bolje oslušnemo svoje srce i prepoznamo emocije. Kako vreme bude prolazilo videćeš da li je sve to bilo jedna ružičasta izmaglica ili stvarno otelotvorenje dugo snivanog sna. Ljubav je najbolji pokazatelj – ili će neprimetno nestati ili će iz dana u dan rasti i jačati. Tada ćeš znati!

Najbitnije je da budeš jaka. Sve što treba da se desi, desiće se. Ti samo slušaj svoje srce, ne pretpostavljaj i ne planiraj! Za sreću je uglavnom potrebno malo, a toliko uvek imamo.

Tvoja H. V.