Beg

Prelep dan. Nad Beogradom sija sunce i svojim zracima pozlaćuje ulice. Hodala je uzdignute glave, polako koračajući, nogu pred nogu, a blag vetar sklanjao joj je mirisnu kosu sa lica. Privlačila je mnoge muške poglede i stidljivo bi se osmehivala. A onda je ugledala poznato lice. Drug iz osnovne škole išao joj je u susret i ona brzo skrenu ka obližnjem lokalu praveći se da razgleda izlog. Staklo izloga poslužilo joj je da prati njegovo kretanje. On pođe ka njoj i ona pomisli da ju je video pa brzo poče da smišlja šta će mu reći. Ipak, on se zaustavi nedaleko od nje i iz džepa izvadi mobilni telefon, pogleda da li ima propušten poziv ili poruku, pogleda u sat na levoj ruci, pa vrati telefon u džep. „Očigledno je da nekoga čeka“, pomisli pa se polako udalji od izloga. Nastavljajući putem kojim je prvobitno krenula, zahvaljivala je Bogu što je nije video.

Nekoliko trenutaka kasnije, na autobuskoj stanici ugledala je komšinicu. Ni njoj se nije javila, ali je primetila da se ova polako odmicala i na kraju stala iza reklame. Bilo je očito da ni komšinica nije htela njoj da se javi.

Kako vi reagujete u slčnim situacijama? Je l’ se javite srdačno ili samo okrenete glavu od tog nekog nadajući se da ni on vas neće primetiti, ili, ako vas i primeti, da vam se neće javiti?

Ne čini li vam se da je ovo upravo razlog otuđenosti? Šta ima loše u tom razmenjivanju jednog „zdravo“? 

Setite se samo koliko vam znači svaki osmeh i lepa reč! Budite vi ti koji će nekome ulepšati makar i tren iskrenim osmehom i prijatnom rečju! Mali znak pažnje sa vaše strane nekome može značiti mnogo. Ne budite škrti, raširite ruke i primite u zagrljaj nekoga kome je to potrebno!

Kažem vam ZDRAVO i šaljem mnogo toplih zagrljaja!

Vaša H. V.