Svakog jutra, čim otvorimo oči, donosimo odluke. Nekada su one sitne, naizgled beznačajne, a nekada nam se čini da pogrešnim korakom možemo srušiti čitav svet. Šta je to u nama što odluke razdvaja u ove dve kategorije?
U skorašnjem razgovoru sa prijateljicama, saznala sam da veličinu i težinu odluke određujemo mi sami. Ista odluka dvema osobama može izgledati sasvim drugačije. Uzmimo kao primer polaganje ispita (inače uvek i zauvek aktuelnu temu). Student kome je potrebno više vremena za pripremu određenog ispita će verovatno duže razmišljati o postupcima koje treba da preduzme i odluci koju treba da donese od onog studenta kome je ta materija lako prihvatljiva i brzo „svarljiva“. Odluka koju treba da donesu – kada treba početi sa pripremom ispita – ne nosi isti teret oboma. Tako je i sa drugim odlukama. Generalno, odlučivanje je indivinualno.
Ono što je prepreka ka sigurnom uspehu jesmo mi sami. Zamislite sada ovako – vi ste plesač, umetnik, igrač… i ono što treba da uradite jeste da izađete na scenu! Publika vas željno iščekuje. Korak napred, nazad dva. Gde je tu odluka? Ili ćete izaći na scenu i odigrati najbolje što umete ili ćete se povući uplašeno i ne pokazati to što znate.
Ili, vi ste menadžer prve linije koji podnosi izveštaje svom šefu. Izveštaji ne pokazuju sjajne rezultate, a za to ste u najvećoj meri odgovorni baš vi. Sala za sastanke je puna i svi čekaju da uđete i kažete kako stoje stvari. Uhvatili ste kvaku, ali vrata sale ne otvarate. Korak unatrag, vi to ne možete.
A kada biste se našli u šumi sami sa vukom? Biste li trčali unatraške? Dopustili vuku da vas rastrgne?
Evo šta ja mislim. Ako ste plesač, istupite na scenu! Ako ste menadžer, uđite u salu i jasno iznesite kolegama rezultate rada svog odeljenja! Ako ste u šumi pred vukom, potrčite ka njemu! Zvuči lako? I jeste lako! Umesto što trošite energiju koračajući unazad, koraknite napred! Ne jednom, dvaput, triput…koliko god da je potrebno, dok ne stignete do cilja!
Odluke su sastavni deo naših života i trebalo bi da naučimo kako da ih brzo i efektivno donosimo. U redu, neće one uvek biti ispravne, ali su makar donesene. To znači da će uslediti nove koje će ispraviti ovu pogrešnu. Ciklus, kao i svaki drugi.
Znate li koliko odluka ste doneli od jutros? Koliko je bilo teško da odlučite da pročitate ovaj tekst?
Znam i da se vraćate na šesti pasus i ponovo čitate: „Ako ste u šumi pred vukom, potrčite ka njemu!“ ne shvatajući ‘šta je pisac hteo da kaže’. Taj vuk, dragi moji, nije ništa drugo nego vaš strah. A znate li šta će se desiti ako se suočite sa njim? Nestaće!
Ukoliko ste i dalje sumljičavi, pokušajte! Ovako javno preuzimam na sebe svu odgovornost, jer znam da ćete uspeti. Jedino šta treba da uradite je da se sa strahom suočite – oči u oči.
Držim vam palčeve!
Vaša H. V.
Papagajevo pero 